Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji

Familly's association of kidnaped and mising person on Kosovo and Metohija

21. 1. 2002. godine
Majke čija su deca nestala na Kosovu i Metohiji traže od države pomoć u pronalaženju najmilijih.

 

ZAHVALNICA

 

Zahvaljujemo se Duvanskoj Industriji Niš što su obezbedili novčanu pomoć za 24 dece umesto paketića.

Zahvaljujemo se na novčanoj pomoći Kola srpskih sestara Eparhije Raško-Prizrenske

 

 

FOTOGRAFIJE KIDNAPOVANIH I NESTALIH LICA NA KOSOVU I METOHIJI

 

Na sledećem linku se nalaze fotografije kidnapovanih i nestalih lica na KiM <fotografije>

 

25 PORODICA IZ UDRUŽENJA KIDNAPOVANIH I NESTALIH LICA NA KOSOVU I METOHIJI DOBILA JEDNOKRATNU POMOĆ ZAHVALJUJUĆI SARADNJI URDRUŽENJA «SREĆNA PORODICA» I UDRUŽENJA PORODICA KIDNAPOVANIH I NETALIH LICA NA KiM

 

Udruženje podorica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji već duži vremenski period sarađuje sa Udruženjem SREĆNA PORODICA. Na čelu ovog udruženja čiji su osnivači... <pročitaj ceo tekst na sledećem linku>

 

KOORDINACIJE SRPSKIH UDRUŽENJA PORODICA NESTALIH LICA SA PROSTORA BIVŠE JUGOSLAVIJE POVODOM MEĐUNARODNOG DANA NESTALIH 30.08.2008.

Obraćamo Vam se u ime 4.800 nestalih, zarobljenih i kidnapovanih srpskih boraca, policajaca i civila, koji su nasilno odvojeni od svojih porodica, tokom ratnih sukoba u RH, BiH, oružanih sukoba na Kosovu... <pročitaj ceo dopis na sledećem linku>

MEĐUNARODNOJ ZAJEDNICI

UN-u, SAVETU BEZBEDNOSTI, OSCE-u, KFOR-u, UNMIK-u

Samo su porodicama nestalih poznati košmari i neprospavane noći zbog neizvesnosti sa kojom živimo.

Zato, u ime preko 1300 kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji, preko 3600 nestalih Srba na prostorima R Hrvatske, Krajine i BiH, molimo da KONKRETNIM ODLUKAMA POKAŽETE DA STE ZA REŠAVANJE NASEG PROBLEMA.

 

Ostale vesti pogledajte na sledećem linku <arhiva vesti>

Veoma mi je teško da vam se danas obratim u vremenu kada nas beskrupulozno bombarduju informacijama o stravičnim zločinima nad našim najmlima: decom, braćom, ...  o čijoj neizvesnoj sudbini samo nagađamo. Ovde smo ponovo zajedno da podelimo tugu dugih 8, 9 ili 10 godina.

Za naše porodice traženje voljenih predstavlja konstantno prolaženje kroz patnju, bol... Najpre je to bila humanitarna katastrofa, onda politička, sve do objavljivanja knjige g-đe Karle del Ponde "Lov, ja i ratni zločnici" i interpretacije u javnosti da je to deo organizovanog kriminala - trgovina ljudima i ljudskim organima.

Na neprimeren način dolazimo do saznanja iz medija, jer niko do danas nije smogao snage da kaže istinu, niti je iko bio dovoljno hrabar i profesionalan da od početka progovori i učini šta treba kako bi se mnogi kidnapovani i nestali spasili.

Još od početka tragičnih otmica 1998. godine dokazano je postojanje tajnih zatvora i logora na KiM i u Albaniji. To je nesporna činjenica ali postavljamo pitanje: zašto nisu istražene te lokacije, izvršen pretres i spašavanje kidnapovanih i hapšenje počinilaca.

Da li se neko zapitao kako je našim majkama koje sa suzama i strepnjom očekuju osvit zore, sestrama koje ne gube nadu, suprugama koje ne prestaju da pišu pisma, zahteve i molbe za pomoć.

Do danas, problem kidnapovanih i nestalih lica je postao najstrože čuvana državna tajna, političko breme i kamen spoticanja za sve vlasti - naše državne i međunarodnu zajednicu. Zašto?

Zakucali smo na vrata svih institucija, čelnika naše države, učestvovali na međunarodnim regionalnim konferencijama, Radnim grupama za nestale Beograd - Priština... Rezultat naših velikih napora i nastojanja da dođemo do pravih informacija, do makar delimičnog cilja - nikada nije postignut. I dalje tragamo za preko 550 otetih, nekoliko hiljada unesrećenih porodica i dalje čeka - dokle?

Ne može postojati nikakvo validno opravdanje za nemo posmatranje egzodusa jednog naroda, ili za poricanje ovih zbivanja uz upotrebu izmišljenih termina i izraza.

Svojih žrtava se ne smemo stideti, niti imamo pravo da se ne bavimo zločinima i njihovim počiniocima. Istina i pravda ne mogu niti zadovoljeni stavljanjem tačke na slučajeve kada NN lice dobije svoje ime. To je samo deo posla koji po zakonu nalaže preduzimanje i mnogih drugih radnji u predkrivičnom i krivičnom postupku.

Okretanjem glave u stranu, ćutanjem i ne činjenjem, čudnom odmerenošću, još čudnijim tumačenjem Zakona i ovlašćenja, neispunjavanjem sporazuma i protokola, rezolucija i konvencija, subjektivnim i selektivnim pristupom, ne može se ništa značajno načiniti po ovim pitanjima. Oprostiti je jedno pomiriti drugo, biti tolerantno treće - ali ništa od svega toga nam ne daje za pravo da zločine zaboravimo i prepustimo sudu vremena.

Potrebno je tako malo, a za neke možda i previše, jer najteže je pomiriti stranačke ideologije, političke strasti i interese koji se množe i sukobljavaju oko ovih pitanja. Problemi nestalih i kidnapovanih lica, problematičnih ratnih zločina, terorizam, genocid.... za nekoga su teret prošlosti, a za mnoge nažalost predstavljaju sadašnjost i budućnost sve dok se krivci ne nađu pred licem pravde.

Zločinci sa KiM nisu nedodirljivi, niti se kriju u Pandorinoj kutiji koju ne smemo dotaći.

Na Kosmetu su mnogi počinioci i podstrekači zločina, postali politički lideri, predstavnici vlasti, kvazi - multietničog društva. Ne samo da ne žele diskreciju, zaborav i anonimnost, već celom svetu beskrupulozno pokazuju da nasilje može biti korisno sredstvo za dolazak na vlast i nasilno osvajanje tuđih teritorija.

Možda će trebati još vremena da bi se napustili prvi redovi u teatru nemih posmatrača, kako bi se preuzele uloge koje nam, svakom ponaosob, u domenu svog posla  i dužnosti, zakon i savest određuju.

Ni više ni manje od toga.

Veoma je važno da sledimo principe istinitosti, operativnosti, humanosti, zakonitosti i etičkog postupanja a da u granicama zakona nastavimo da tražimo istinu... upravo ovu istinu koja je i više nego teška.

Predsednik Udruženja,